петак, 17. март 2017.

Пре годину дана разговарао сам са оцем Стефаном, игуманом манастира Велика Ремета на Фрушкој Гори. Велики људи су једноставни, такав је и отац Стефан, његове реченице су убедљиве и језгровите, нема празнословља, нема сувишног околишања, непотребних увода, он погађа право у центар, као прави духовник. Право у центар проблема, најкраћим путем до душе саговорника. Из разговора са њим издвајам једну јасну мисао која  увек може служити као духовни путоказ и подсетник. "Знаш ли оне речи које изговарамо на Светој Литургији - сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо? Ако их правилно разумеш и усвојиш у свом срцу онда ћеш и свој живот моћи тако да поставиш, да се ослободиш многих брига које те притискају и да се препустиш вољи Божијој... Живот свој Христу Богу предајмо, ето ослобођења од туге, бриге и страха." Ове речи оца Стефана подсећају нас да је решење многих наших проблема ту непосредно пред нама, спасоносну духовну формулу слушамо на свакој Светој Литургији, а опет као да не допиру те речи до нас, не налазе пут до наше душе, па себе оптерећујемо без потребе. Сами себе и сав живот свој Христу Богу предајмо - тако једноставно и делотворно. Само то да усвојимо и препустимо Богу, и биће нам у свему много лакше.

Нема коментара:

Постави коментар